Cart is empty 
U srcu svake tradicionalne kuhinje leži barem jedan recept koji prelazi granice običnog obroka i postaje simbol kulture, istorije, i…
Princes krofne
Zamislite zalogaj koji vas vodi u raj – mekano, pahuljasto testo napunjeno neodoljivom kremom koja se topi u ustima. U Pekari Europa…
Vanilice
Vanilice nisu samo kolač; one su putovanje kroz vreme, nosioci sećanja i čuvari tradicije. Sa svojim neodoljivim…
Baklava i njene čari 🤩
Baklava, to zlatno, slasno pecivo koje izaziva zavisnost, nije samo zvezda mnogih svečanih stolova; ona je i istorijski fenomen koji putuje kroz vreme i prostor. 🕰️ Među slatkim delikatesama, baklava zauzima posebno mesto kao pecivo koje je svedok različitih epoha i kultura. Ali, da li ste se ikada zapitali odakle potiče ova kulinarska čarolija i ko je prvi majstor koji je stvorio ovaj slatki simbol kulture i gostoprimstva? 🍯
Priča baklave je popločana sa mnogo legendi, mitova i naravno, različitih recepata. 📜 Njeni koreni se često pripisuju Osmanskom carstvu, gde je baklava bila omiljeni desert na sultanskom dvoru. Međutim, ako pratimo tragove baklave još dalje unazad, dolazimo do Mesopotamije i čak antičke Grčke. Neki istoričari čak tvrde da je prva baklava napravljena u kuhinjama Vavilona, a recept se prenosio iz generacije u generaciju, usavršavajući se sa svakim novim vekom. 🗺️
Dakle, dok se spremate da uživate u ovom blogu o baklavi, setite se da svaki zalogaj koji pojedete nosi sa sobom težinu istorije i kulturne raznolikosti. 🌍
Putovanje kroz oblike, ukuse i kulture
Putovanje kroz oblike, ukuse i kulture
Nije to samo slatko pecivo; to je svet za sebe, mozaik različitih kultura, tehnika i, naravno, ukusa. 🍯 U Turskoj, zemlji koja je često sinonim za baklavu, dominira klasični oblik sa slojevima tankih kora i oraha, preliven sirupom od šećera i limuna. Ali, krenite malo istočnije, ka Libanu i Siriji, i naići ćete na baklavu sa pistacijama, bademima i čak ružinom vodom. 🌹🇱🇧
U Grčkoj, baklava je često aromatizovana cimetom i karanfilićem, i pravi se sa medom umesto sa sirupom. 🇬🇷🍯 Bosanska baklava, sa druge strane, odlikuje se slojevima sa malo manje oraha, ali sa više kora, i često se služi sa šoljicom kafe. ☕
Ako krenemo prema Balkanu i dalje prema istoku, baklava može preuzeti oblike spirala, trouglova i čak ptica. 🐦 Za ljubitelje egzotičnijih ukusa, u nekim varijantama može se pronaći i kokos, suvo grožđe ili čak čokolada. 🥥🍇🍫
Da, baklava je svuda oko nas, šarmantno se transformišući kako prelazi granice i osvaja srca (i nepca) ljubitelja slatkiša širom sveta. 🌍 Dakle, sledeći put kada budete uživali u ovom desertu, setite se da svaki sloj, svaki ukus i svaki oblik predstavljaju delić svetske kulturne tapiserije koja je kao stvorena da nas ujedini. 🤝
I dok baklava nastavlja svoje globalno putovanje kroz različite kulture i ukuse, ne zaboravite da u srcu Subotice, u Pekari Europa, možete pronaći pravu, tradicionalnu baklavu koja će vas vratiti korenima ove kulinarske magije. 🍯 Naša posvećenost autentičnim receptima i vrhunskim sastojcima garantuje da ćete sa svakim zalogajem doživeti ne samo ukus, već i duh tradicije. U Pekari Europa, baklava nije samo desert; to je iskustvo koje obogaćuje dušu i budi sva čula. Dakle, pozivamo vas da nas posetite i uživate u ovoj pravoj maloj rapsodiji ukusa koja će vas, garantujemo, ostaviti bez daha.
Kako je nastao burek?
Ako niste znali, odgovor na pitanje kako je nastao burek treba potražiti u turskoj kuhinji.✅
Šalu na stranu… Ime ‘burek‘ svoje korene vuče od turske reči „bur“ što znači savijati, a može se praviti od sira, mesa, zelja, tikvica, ali i sladak!👌
Turci su svojim osvajanjima proširili burek širom Bliskog Istoka i Balkana pa su burek tako počeli da prave i arapski beduini, a preuzeli su ga i Jevreji Sefardi.
Na zapad, burek je dospeo do zemalja Magreba (gde je poznat kao brik), a i do severne Italije, gde su ga opet preneli Sefardi (tamo se naziva burriche i isključivo je punjen slatkim nadevom, poput marmelade od mandarina).
Na Istoku je burek, zahvaljujući Tatarima, pokorio veliki deo bivšeg SSSR-a, dospevši tako posredno i u neke severnoevropske kuhinje.🙂
Burek je sastavni deo gastronomske kulture Balkana. Iako se tradicionalno jede kao užina, uz obavezni jogurt, mlađa populacija neretko ga jede i po povratku iz izlaska. Tada se obično nađe neko ko ima potrebu da obavesti druge da burek može biti samo od mesa, a da su sve ostalo pite.
Jednim delom, zagovornici takve teze su u pravu. Naime, u Bosni i Hercegovini burek je zaista naziv za jelo od vučenog testa punjenog mesom – mlevenim ili seckanim, najčešće spiralnog oblika.✅
Prvi burek u Srbiji
Prvi burek u Srbiji
Na područje bivše Jugoslavije burek dolazi krajem 15. veka kada je u Nišu stvoren recept za „okrugli burek“. Recept za moderni okrugli burek je razvijen 1498. godine i predstavio ga je čuveni turski pekar Mehmed Oglu iz Istanbula.🙂
Niš se tako okitio titulom „pradomovine balkanskog bureka“, a od 2004. godine tamo se održava i manifestacija Buregdžijada, na kojoj je 2011. ispečen najmanji, ali i najveći burek na svetu. Najmanji je ispečen u pivskom čepu, a najveći je imao površinu od 8 metara kvadratnih i bio težak 200 kg.✅
Nažalost, organizatori nisu imali sredstava da plate put zvaničnicima Ginisove knjige rekorda, koji bi time potvrdili njihov uspeh.
Nakon Niša, pravljenje ovog specijaliteta proširilo se po celoj Srbiji, pa tako i u Subotici.
Mi, Pekara Europa, ovaj specijalitet priprema sa raznim okusima, međ kojima je i ‘Burek urnebes dimljena pečenica‘ koji je ujedno i naš brend. 👌
Najstarija namirnica
Hleb je verovatno prva ljudskom rukom stvorena namirnica, poreklom iz vremena prvobitnih zajednica, na šta ukazuju njegovi okamenjeni ostaci stari oko 12.000 hiljada godina pre Hrista pronađeni u pećinama.✅
Kasnije su Egipćani otkrili da ukoliko testu, koje su pripremali mešanjem brašna i vode, dodaju kvasac, hleb postaje mekši i dobija veći volumen. To je u stvari bio recept za prvi moderan hleb kakav se i danas pravi.🍞
Egipćani su bili toliko inovativni da su čak počeli proizvodnju pekarskog kvasca i rafinisanje brašna u cilju uklanjanja „nečistoća“. U hleb su dodavali susam, med i voće.🥖
Ali, kao i mnoge druge namirnice, hleb je u Evropu stigao iz Egipta preko antičkih Grka.👌
Danas je hleb „nasušna potreba”, čiji se sastav neprestano usavršava i obogaćuje, uzdignut gotovo do kulta, ne samo zbog svoje tradicije i nezamenjivosti u ishrani već i time što sve više predstavlja kulturu življenja.🍞
U zemljama Evrope, situacija je drugačija. Na tržištu se nalaze brojne vrste specijalnih hlebova koje zadovoljavaju i najzahtevniju ishranu. Oni su manji po gramaži, ali nutritivno vredniji.
Međutim, i kod nas su promene sve veće i brže. I dok se pre nekoliko godina na tržištu Srbije moglo naći tek nekoliko osnovnih vrsta hleba, danas je stanje mnogo drugačije.🫓
Brojne specijalne vrste hlebova, linije domaćih hlebova, hlebova bez aditiva i E brojeva bitno su promenili sliku na tržištu. Istraživanja pokazuju da se potrošači sve više okreću domaćim hlebovima, kao i da sve više vode računa o sastavu, kvalitetu, ali i benefitima koje hlebovi imaju.🙂
S toga smo i mi proširili svoj pekarski asortiman koji možeš pogledati, a potom poručiti hlebove u većim količinama za svoju proslavu.
Kako je nastala krofna?
Hrana slična krofnama postojala je još u drevno doba, ali najraniji oblici moderne krofne vode poreklo iz Danske. 🍩
Naime, ovaj narod pravio je slične kolače koji su se zvali “uljani kolač” odnosno olykoek (engl. oily cake).
Najraniji pisani trag krofni jeste u knjizi “Istorija Njujorka, od početka sveta do kraja Danske dinastije” iz 1809. godine. ✅
Naime, tada, danski doseljenici doneli su u Novi Amsterdam, odnosno Njujork ovaj kolač. U knjizi se spominje da su kolači pravljeni nekad sa kruškama, a nekad sa breskvama, a da se slatko testo mesilo u oblik loptica, koji se nazivaju dough – nuts (engl. testo – orasi) odnosno oly koeks.
Kod nas, reč “krofna” vodi poreklo od nemačke reči “krafen”, sa značenjem kolača pečenog u tiganju. 🍩
U Pekari Europa možeš naći dve vrste krofni, koje možeš poručiti za razne proslave ili porodična okupljanja. 🍩
